Meђунaрoдни дaн бoрбe прoтив нaсиљa нaд жeнaмa – Жене охрабрене да пријаве насиље и верују институцијама

Konferencijom pod nazivom „Nijedna više” danas je u Svečanoj sali Starog dvora obeležen Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i početak svetske kampanje „16 dana aktivizma”. U cilju širenja svesti o nasilju nad ženama, konferenciju je organizovao Sekretarijat za socijalnu zaštitu Grada Beograda u saradnji sa UG „Amikus” i „Adria Media Group”.

Ministarka pravde Nela Kuburović rekla je da nasilje ne eskalira i da ne raste u Srbiji, kao i da su žene ohrabrene da prijave nasilje institucijama, jer se pokazalo da na adekvatan način može da se reaguje i veliki broj žena zaštiti.

Kako je navela, postojao je jedan duži period kako bi se svi nadležni organi adekvatno pripremili za efikasnu primenu izmenjenog zakona.

– Bili su uočeni glavni nedostaci kada je reč o reakciji nadležnih organa na nasilje u porodici. Pre svega, nije bilo dobre koordinacije između nadležnih organa, nije bilo razmenjivanja informacija, procene rizika, koja je sada jedna od bitnijih elemenata zakona, nije bila obavezna, i sve se nekako zasnivalo na protokolima – objasnila je ministarka.

Ona je navela da je Srbija potpisnica i Istanbulske konvencije koja se bavi sprečavanjem nasilja u porodici, napominjući da je ta konvencija i ratifikovana, što u praksi znači da smo preuzeli obaveze da naš pravni sistem uskladimo sa međunarodnim standardima i najboljom praksom koja postoji u svetu.

– Mnoge države, članice Evropske unije, još se suočavaju sa izazovima da tu konvenciju ratifikuju, postoje veliki otpori u društvu, negde je dominantan uticaj crkve, tako da još nisu tome pristupili, ali ja sa ponosom mogu reći da mi jesmo dobar primer i upravo Zakon o sprečavanju nasilja u porodici je jedan od zakona koji je usledio nakon ratifikovanja ove konvencije – rekla je Kuburovićeva.

Ona je podsetila i na izmene i dopune Krivičnog zakonika, uvođenje nekih novih krivičnih dela koja nismo imali u pravnom sistemu, kao što je polno uznemiravanje i proganjanje.

Kuburovićeva je izjavila da se dosta o tome polemisalo, međutim, kada je krenula primena i kada se videlo da se pre svega na devojčice odnosilo ovo krivično delo, da su one bile žrtve, više niko to ne svodi na šalu i na pričanje viceva, jer su uvideli da su to mnogo ozbiljnije teme.
Prema njenim rečima, za poslednje dve godine 140 ljudi je osuđeno za polno uznemiravanje.

– Najnovija statistika pokazuje da je za taj period primene do oktobra bilo 119.000 prijavljenih slučajeva nasilja u porodici. To nam ukazuje na činjenicu da su žene ohrabrene da nasilje prijavljuju, da veruju institucijama i da mogu da dobiju zaštitu – rekla je ministarka pravde.
 

Predsednica Gradske opštine Savski venac i predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost grada Beograda Irena Vujović poručila je da je ekonomsko osnaživanje jedan od ključnih faktora prevencije i zaštite od nasilja nad ženama.

-Nasilje nije problem pojedinca, već problem društva u celini i zato je važno da se o ovoj temi govori svakodnevno, a ne samo kada se obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama – kaže Irena Vujović.

Govoreći o aktivnostima Saveta za rodnu ravnopravnost na polju ekonomskog osnaživanja žena, Vujovićeva je naglasila da se samo ekonomski nezavisne žene mogu odupreti nasilju u porodici jer je, kako je navela, ekonomska zavisnost najčešći razlog zbog kojeg žene koje trpe nasilje ostaju uz partnera.

Irena Vujović je podsetila da su se društveno-odgovorne kompanije, među kojima je i kompanija Dunav osiguranje, odazvale pozivu Saveta za rodnu ravnopravnost i primile u radni odnos nekoliko štićenica Sigurne kuće.

-Savet za rodnu ravnopravnost je sebi postavio zadatak da podstiče ekonomsko osnaživanje žena i da im kroz različite programe i edukacije pomogne da lakše dođu do zaposlenja jer one su odvažne, savesne i poseduju veliku želju da svojim radom i zalaganjem materijalno zbrinu svoje porodice –   istakla je Vujovićeva i dodala da je uloga konferencije “Nijedna više” da se podigne svest javnosti o problemu nasilja nad ženama i pošalje jasna poruka da se nasilje ne sme tolerisati.

-Odgovorne institucije u velikom broju slučajeva uspevaju da preduprede mnoge tragične posledice. Nažalost, u malom procentu to nije slučaj jer se žrtve često i ne obrate za pomoć. Zato je cilj svih nas da ohrabrimo žene da slobodno govore o svojim problemima i zatraže pomoć, kako bi se blagovremeno reagovalo. Pomažući ženama u svakom pojedinačnom slučaju, poboljšavamo položaj svih žena u Srbiji – zaključila je Vujovićeva.

Gradska sekretarka za socijalnu zštitu i zamenica predsednice Saveta za rodnu ravnopravnost grada Beograda Nataša Stanisavljević je ovom prilikom podsetila da je položaj žena kao korisnica usluga u sistemu socijalne zaštite produkt kontinuiranog rada.

  – Borba protiv nasilja u porodici je nešto čime se bavimo cele godine. Sistemom socijalne zaštite pružamo konkretnu podršku žrtvama nasilja i imamo preventivne aktivnosti. Važna prekretnica bila je 2015. i 2016. godine kada je prvi put način finansiranja Sigurne kuće postao usluga socijalne zaštite i to je način sistemskog rešenja podrške ženama žrtvama nasilja u porodici. Grad Beograd kompletno finansira Sigurnu kuću, misli na te žene i brine o njima – istakla je Nataša Stanisavljević.

Prema njenim rečima, u prvih devet meseci je preko centara za socijalni rad evidentirano 3.920 novih prijava nasilja, a u 2018. godini u Gradskom centru za socijalni rad evidentirane su 10.402 žrtve unutar porodičnog nasilja.

– Zakonski okvir je nedostajao i prekretnica je 2016. godina kada je usvojen Zakon o srpečavanju nasilja nad ženama, kao i 2017. godina kada je on počeo da se primenjuje. Centar za socijalni rad ima grupe za koordinaciju u kojima učestvuju važni činioci. U prvih devet meseci izrečeno je 2.237 mera počiniocima nasilja. To je odgovor sistema, kao i pokazatelj kako sistem, kada su u pitanju Grad Beograd i centri za socijalni rad, funkconiše – pojasnila je ona i dodala da kada se pogledaju svi korisnici socijalnih prava i usluga na nivou Srbije, 54 odsto su žene. Najbrojnija usluga u Srbiji je pomoć u kući, a 76 odsto korisnika ove usluge su žene.

Okvir indeksa rodne ravnopravnosti i uvođenje rodnog budžetiranja su važni zbog jasnih pokazatelja, navela je Stanisavljevićeva, kako bi se moglo kreirati i znati šta je kome potrebno u ovom sistemu.

Koordinatorka Sigurne kuće u Beogradu Vesna Stanojević je naglasila da smo svedoci različitih priča, ali je bit ista, odnosno slična, jer često žene imaju istu priču kada ih pitaju zašto su trpele nasilje – odgovori su zbog dece i zato što nemaju podršku.

– Tako se prave kardinalne greške. To su zaista samo izgovori za nemanje hrabrosti. Ukoliko majke zaista žele da zaštite svoje dete, one treba da ga skloni od nasilja, kako ono ne bi bilo traumirano. Ima slučajeva i da deca ne podržavaju svoju majku, tada se žene vrate nasilniku, jer požele da mu poveruju kako sve može ponovo i drugačije, ali nikada ništa nije drugačije. Nasilje se ponavlja. Kada bi se žene adekvatno zaposlile, žene bi morale da prihvate i veće odgovornosti za drugim aspektima, a to znači da su se pokrenule iz temelja – istakla je Stanojevićeva.
Prema njenim rečima, Sigurnu kuću finansira Grad Beograd i „sada više nismo svedeni na dobru volju pojedinaca”.

– Nažalost, sigurne kuće u Srbiji su prepune. Danas je 20 godina otkako su Ujedinjene nacije uvele obeležavanje Dana borbe protiv nasilja nad ženama. Rodna ravnopravnost je sada vidljivija u Srbiji, pa daleko lakše funkcionišemo. Nekada nasilje u porodici nije bilo prijavljivano, a danas se žene više ne upućuju na ćutanje i trpljenje, a to je najvažnije. Žene se lakše odlučuju na Sigurnu kuću, a zatim nam sledi osnaživanje i ekonomsko osamostavljivanje kako bi one mogle da nastave da žive samostalno. Važno je da shavatimo da nasilje nije pojedinačni problem, niti privatni problem, to je društveno pitanje – zaključila je ona.

Ivana Soković, članica Izvršnog odbora kompanije „Dunav osiguranje” rekla je da je ta kompanija uradila dve najbitnije stvari još pre dve godine. 

– Dve žene smo zaposlile u kontakt centru. One su veoma zadovoljne i srećne. Ekonomski su nezavisne i nemaju više probleme koji se tiču nasilja u porodici. Tokom ovog meseca imamo obuku još jedne žene iz Sigurne kuće i nadamo se da se nikada neće vratiti nasilniku. Potpisali smo i Protokol o saradnji sa Savetom za rodnu ravnopravnost kojim smo obezbedili da sve žene koje u novembru borave u Sigurnoj kući dobiju polisu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koja pokriva i vanbolničko lečenje. Tom polisom žene u Sigurnoj kući dobijaju sveobuhvatan sistematski pregled, koji mogu da iskoriste u narednih godinu dana – kazala je ona.

Ujedinjene nacije zvanično su proglasile 25. novembar Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest javnosti o ovom društvenom problemu koji ima višestruke posledice kako po samu žrtvu nasilja tako i po celokupno društvo.

Događaju u Starom dvoru prisustvovali su i članovi Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Beograda, kao i predstavnici opštinskih saveta. 

Foto: Beoinfo